|
Plod
oraha (juglans regia) ima velika lekovita svojstva. Poznat je kao izuzetan
detoksikant, sekretolitik, laksativ i antidijabetik. Iako je orah široko
rasprostranjen ne zna se tačno njegovo poreklo. Postoje podaci da potiče
iz Mediterana, ali i sa Dalekog istoka i Male Azije. Iz južne Evrope ka
severu se naglo proširio kada je u osmom veku Karlo Veliki naredio sadnju
lekovitog bilja.
U plodu
oraha ima 7 – 10% ugljenih hidrata, do 63% masti, belančevina 17.8% uz
neznatni sadržaj vode i 7.8% dijetnih vlakana. Od vitamina su prisutni A,
B1, B2, B3, B5, B6, C i PP. Orah ima minerale: kalijum, kalcijum, fosfor,
magnezijum, natrijum i gvožđe. Energetska vrednost je zbog sadržaja masti
prilično velika (100g oraha daje 350 – 680 kcal).
Najveća
vrednost oraha je veliki sadržaj omega – 3 masnih kiselina i
antioksidanasa. Konzumacija nekoliko oraha dnevno (30 do 50g, zavisno od
težine čoveka) znatno smanjuje rizik oboljevanja od srčanih bolesti. Orasi
omogućuju smanjenje holesterola na lak i ukusan način. Kako je to moguće?
Zar nisu previše masni? Jesu, ali oni sadrže uglavnom mononezasićene masti,
poznate po sposobnosti da smanje holesterol u krvi i da spreče
 oksidaciju
LDL (lošeg) holesterola, čime se sprečava njegovo taloženje u zidovima
arterija i nastanak plaka. Džoun Sabejt (Joan Sabate) sa Univerziteta Loma
Linda je grupi ispitanika mesec dana davala 60g
oraha dnevno. Sledećeg
meseca nisu uzimali orahe, samo su i dalje unosili manje masti hranom. U
mesecu kada su jeli orahe sniženje
holesterola je bilo 18%, dok je u
mesecu kada su bili na dijeti sa malo masti, a nisu jeli orahe, pad
holesterola iznosio 6%. Zbog velikog sadržaja dijetnih vlakana i
mononezasićenih masnih kiselina orah je preporučljiv i za dijabetičate
zbog smanjenja holesterola i sprečavanja angiopatije, komplikacije šećerne
bolesti. Kalorijska vrednost oraha je velika, pa dijabetičari moraju da je
uračunaju u ukupan kaloriski unos. |
|
