|
Kajsija (lat.
Prunus armeniaca, tur. kayısı), takođe poznata po imenu „marelica“, je
kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima,
breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.
Kajsije
najverovatnije potiču iz predela Srednje Azije i severoistočne Kine, iz
oblasti u blizini ruske granice. Najbolje uspeva u oblastima sa blagom,
mediteranskom klimom, usled čega se u takvim oblastima intenzivno
komercijalno uzgaja.
Kajsija raste kao
žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik
krošnje je okrugao, ponekad pljosnat . Kora stabla je tamnosiva, uzdužno
ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje.
Plod je koštunica,
podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje,
ponekad i crvene na strani izloženoj suncu.
Kajsije se obično
prerađuju i prodaju kao sušene, dok se u Srbiji najviše koriste za
proizvodnju sokova, džemova i kompota.
|
SUVA KAJSIJA |
|
Nutritivna
vrednost u 100 g |
|
- Energija
240 kcal |
1010 kJ
|
|
- Ugljeni
hidrati |
63 g |
|
- Šećer |
53 g |
|
- Biljna
vlakna |
7 g
|
|
- Masti |
0.5 g |
|
- Proteini |
3.4 g |
|
- Vitamin A
180 μg |
20% |
|
- β-karotin
2163 μg |
20% |
|
- Vitamin C
1 mg |
2% |
|
- Gvožđe
2.7 mg |
22% |
|
Source: USDA
Nutrient database |
Hranljiva vrednost
i sastav ploda menjaju se sušenjem ili termičkom obradom. U sastav ploda
ulaze pojedini vitamini, kao i tanini. Jedinjenja poput pojedinih terpena
(mircen, limonen, geraniol i dr.) i kiselina daju prijatnu aromu plodu.
Najzastupljenija kiselina u plodovima kajsije je limunska kiselina.
Sem ploda, i seme
kajsije se koristi u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena za seme
badema. Od ovog semena se spravlja italijanski liker amareto, kao i
amareti biskviti. Ulje iz semena kajsije se ponegde upotrebljava kao
jestivo ulje.
|
|
