|
Ove semenke
izuzetno su bogate kalijumom, kalcijumom, vitaminima C, A, i E, kao i
folatima
 Pistaći,
ta omiljena dekoracija mnogih, naročito istočnjačkih, poslastica, su
semenke malih stabala, poreklom iz južnog Turkestana, a već četiri
milenijuma se gaje u celom Sredozemnom basenu. Ima ih više vrsta, a
stabla im se dele na muška i ženska (kao kod kivija).
Semenka je prekrivena crvenosmeđom opnom, a jezgro joj je intenzivno
zeleno, pa se rado koristi za sladoled. LJuska se otvara poput školjke.
Prodaju se kao usoljene grickalice, a mogu se koristiti za dodavanje
ratluku, svim kolačima (kao zamena za orahe), raznim kremovima, voćnim
salatama…
Ukus pistaća je veoma nežan, ali se kuvanjem ta prefinjena aroma gubi –
ali, boja i dalje ostaje.
No, nisu samo lepi i ukusni, nego su i zdravi. Pistaći, naime, u 100
grama sadrže 107 miligrama kalcijuma (važnog za gradnju kostiju i zuba),
121 miligram magnezijuma, 490 miligrama fosfora i čak 1.025 miligrama
kalijuma (bitnog za čišćenje organizma), dok natrijuma ima zanemarljivo
malo. Uz to, ima i mikroelemenata: gv ožđa, cinka, bakra, mangana, selena,
kao i vitamina C (pet miligrama), kao i folata, važnih za njegovu
apsorpciju, zatim vitamina A (28 mikrograma), E (4,6 mikrograma) i
brojnih aminokiselina.
No, mora se reći i da su izuzetno kalorični – 557 kcal, odnosno 2.332 kJ
u 100 grama, pošto su i izuzetno masni (44,4 miligrama masti), ali i
bogati ugljenim hidratima (27,97 miligrama), no sadrže i belančevine
(20,61 miligrama) i dijetalna vlakna (10,3 miligrama).
|
