|
Odavno
je u Srbiji šljivi pripao pijedestal među domaćim voćkama, ali koliko je,
u stvari, njenih pravih ljubitelja? Da li ste znali da danas postoji više
od 2.000 vrsta šljiva?
A kako
vam tek zvuči podatak da je jedan od najstarijih kineskih lekova
napravljen upravo od suve (dimljene) šljive i nosi naziv ubai. Ovaj lek
ublažava simptome mučnine, groznice i kašlja. Na vrhu liste od 24 vrste
voća antioksidantne moći nalazi se sveža šljiva (prunus domestica), dok je
suva šljiva daleko ispred suvih smokvi, urmi, grožđa, kajsija... i to dva
puta većom antioksidantom snagom.
U
sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovani sorbotol i vlakna, što im
pruža veći laksativni efekat od svežih šljiva. Kako sveže, tako i ove suve
šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina Ka,
dok se u tragovima može naći magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku šljiva
je neverovatno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, neohlorogenskom i
hlorogenskom kiselinom. Te supstance su klasifikovane kao fenoli, a
njihova uloga antioksidanata potvrđena je u više naučnih istraživanja. Od
izuzetnog značaja je sposobnost sveže i suve šljive da se gvožđe u
organizmu bolje iskoristi, a što se dovodi u vezu sa vitaminom Ce u
plodovima tog voća.
Suve
šljive uništavaju slobodne radikale u krvi, a što je manje slobodnih
radikala, manja je mogućnost da koža vašeg lica poprimi izgled suve
šljive.
|
|
